Све ће то народ позлатити је психолошка приповетка српског књижевника и лекара Лазе Лазаревића написана 1881. године. По мишљењу Милана Кашанина, историчара књижевности, Све ће то народ позлатити је једна од најистинитијих и најсавршенијих прича српске књижевности. Тема приповетке је тежак положај ратних инвалида и нехуман однос државе према њима крајем 19. века, непосредно после завршетка српско-турског рата. Лаза Лазаревић је хронолошки испричао трагичну причу о казанџији Благоју и његовом сину који је у рату остао без ноге. Пошто држава није водила рачуна о ратним инвалидима, они су често били, након повратка са бојишта, принуђени да просе, да би преживели.
