Džo Marčant

Reč je o degenerativnom poremećaju, bolesti u kojoj postepeno odumiru moždane ćelije proizvođači dopamina, hemijskog prenosioca poruka

Visinsku bolest izaziva manjak kiseonika. Dok se penjemo sve više u odnosu na površinu mora, procenat kiseonika u vazduhu ostaje isti, ali sam vazduh je sve razređeniji, što znači da je sve manje kiseonika u svakoj količini vazduha koju udahnemo.

bi mi sipao čašu vina i opisao mi koliko je dobro, objašnjava, uticao bi na to kakav ću ukus osetiti. Ili recimo, ako bi me smestio u bolničku sobu s lepim pogledom s prozora, oporavila bih se brže. „Mi smo simboličke životinje“, zaključuje. „Ta psihološka komponenta važna je u svemu.“20

Naučnici su nedavno otkrili endorfine, klasu molekula koje proizvodi mozak, a ponašaju se kao prirodni analgetici. Endorfini su opijati, što znači da pripadaju istoj hemijskoj porodici kao i morfijum i heroin.

Analgetici iz reda opijata trebalo bi da funkcionišu tako što će se vezati za endorfinske receptore u mozgu. Na taj mehanizam nema uticaja naše znanje o tome da li smo dobili određeni lek. Benedeti je pokazao da takvi lekovi, uz tu vrstu delovanja, takođe funkcionišu kao placebo – aktiviraju očekivanje da će nam se bol smanjiti, što posledično izaziva lučenje prirodnih endorfina u mozgu

Taj drugi deo procesa zavisi od toga znamo li da smo dobili lek (i od toga da li imamo pozitivna očekivanja). Neverovatno, ali Benedeti je ustanovio da pojedini lekovi za koje se dotad mislilo da su jaki analgetici imaju dejstva samo kad je prisutno i ono drugo. Ukoliko ne znamo da smo ih dobili, nemaju dejstva.

smo na velikoj nadmorskoj visini, nizak nivo kiseonika u krvi tera mozak da proizvodi hemijske prenosioce poruka zvane prostaglandini. Ti neurotransmiteri izazivaju višestruke fizičke promene, na primer, širenje krvnih sudova da bi kroz telo mogle da kruže veće količine kiseonika. Takođe se smatra da ovi neurotransmiteri izazivaju i glavobolju, vrtoglavicu i mučninu što je svojstveno visinskoj bolesti.

Udisanje lažnog kiseonika može izazvati u mozgu reakciju kao da u vazduhu ima više kiseonika, ali ne može povećati nivo kiseonika u krvi. Isti princip važi i za bolesti. Placebo može pomoći pacijentu s cističnom fibrozom da malo lakše diše, ali neće proizvesti protein potreban plućima, baš kao što ne može pomoći čoveku bez noge da mu noga ponovo izraste.

Kod nekog ko ima dijabetes tipa 1, placebo ne može zameniti dozu insulina

Reklo bi se da je placebo efekat takođe naročito jak kod psihijatrijskih poremećaja kao što su depresija, anksioznost i zavisnost.