Gordana Mihajlović

– Kada si poslednji put učinila nešto prvi put?

Život na moru protiče sporije, to je istina. More ti, konačno, produžuje život.

– A zašto ga voliš?

Nastala je veoma kratka tišina koja je, može biti, skrivala osmeh.

– Zato što je to on.

Pesimista se žali na vetar.

Optimista se nada da će se on promeniti.

Realista namešta jedra

„Istinska ljubav je neočekivana. Neizbežna. Kad te čak nervira to što osećaš prema nekome. I strah te je. Ali zauzvrat, ako se prepustiš i usudiš da uživaš u njoj bez straha, ništa na ovome svetu te neće navesti da se osetiš punijom života.“

Sa slobodom, cvećem, knjigama i

mesecom, ko ne bi umeo biti potpuno srećan?
1

Oskar Vajld

To je prošlost, pomislila sam. A mi nismo sazdani od prošlosti. Ne možemo biti isključivo posledica roditeljskog vaspitanja, ni veze sa partnerima, ni svojih gubitaka. Odbijam. Mora biti da postoji nešto od Marine što sam izgradila ja, za šta sam odgovorna jedino ja.
A ako nije tako, moram da izgradim.
Pod hitno.

Isprva nijedna ne kupuje cveće za sebe: jedna to čini za svoju potajnu ljubav, druga za svoju kancelariju, treća da bi ga slikala, četvrta za svoje mušterije, peta… za jednog mrtvog čoveka. Ta poslednja sam ja a ovo je, valjda, moja priča.

Bila sam ušla ne ispuštajući iz ruku poslednji kofer koji je ostao u mojoj bivšoj kući, sledeći uputstva, kao i uvek, s neodložnom potrebom da se osećam sigurno u svom novom okruženju: samoposluga, praonica veša, apoteka i teretana. To su, po rečima moje prijateljice Lorene, četiri strane sveta koje će mi služiti da se orijentišem u novom životu. Jer nikad ranije nisam živela sama i biće teško. Jer prošlo je već godinu dana otkako je Oskar otišao i treba da počnem da to prevazilazim. Jer žalost za umrlim ne sme trajati duže od godinu dana. I tačka.

Zovem se Marina. I od svih Loreninih očiglednih tvrdnji jedna je govorila sama po sebi: nikad nisam bila sama. Uvek sam bila s nekim. Uvek sam bila s njim. Ili gotovo, sad kad sam odlučila da napišem ovu priču, radije kažem „s tobom“.

Nema ni jedne jedine fotografije na kojoj sam samo ja. Uvek sam bila s tobom. Ili si me ti gledao s druge strane foto-aparata. Ili se pojavljivala tvoja senka. Ili je deo tvog prsta prekrivao objektiv. I kad sam na fotografiji bila ja, fotografisan je tvoj pogled na mene. Sama nisam bila ja. Bila sam ja s tobom.

I naprečac, postalo je veoma teško živeti.