Merta Tikanen

„Ljubavi i strast su važne stvari, ali ne smeju da postanu najvažnije u životu jedne žene“

Kako je mogao. Kako je to čovek koji želi da je zadrži u strahu i zabrinutosti, koji mora da ima njenu nesigurnost da bi se osećao sigurno, da na njen račun potvrdi svoju muškost, svaki put.

Onaj koji ne može da primi pomoć ne može ni da je pruži. On je bio vuk samotnjak, okružen vukovima i najviše se plašio od svih.

On se nikad neće usuditi da stoji rame uz rame s nekim. Zbog straha.

Takav strah Tuva nikad nije osetila. Shvata da je to veoma opasan strah. Shvata kuda taj strah vodi.

Vodi u nasilje.

Sve što ti se desi, snađe i one koje voliš.

Nema veze što se plašiš. Svi se plaše. Ali sve dok možeš nekom da ispričaš i kažeš koliko se plašiš, nije tako strašno.

kako da imaš hrabrosti da kažeš šta misliš ako nisi siguran u to šta misliš, ako si samo počeo o nečemu da razmišljaš

Možda je vreme da neki muškarac bude ponižen. Možda je konačno vreme za zamenu uloga da bi s vremenom sve uloge nestale. Da ništa ne bi bilo nezamislivo i da se ništa ne bi podrazumevalo.

Muškarci mogu na hiljadu načina da ponižavaju žene i njihovu ženstvenost. Zato je se žene odriču i potiskuju, gledaju s visine na nju i pokušavaju da budu muškarci. Govore jezik muškaraca koristeći duge, teške i važne reči, samo da bi sakrile prazninu. Ili emocije.

Muškarci ne smeju da pokažu osećanja, čak ni kad ona postoje. Tad kriju ono što osećaju iza reči i ponekad su te reči ružne. Kad je reč o ženama.

A to je zarazno. Pa žene prihvataju ružne reči o ženama.