sr

Dušan Kovačević

  • Jelenaje citiralaпре 12 дана
    У суштини људског постојања, потребе да волимо, да се смејемо и плачемо, да се радујемо, да славимо некога, да живимо живот од данас до сутра, у суштини се није променило ништа битно.
  • Jelenaje citiralaпре 12 дана
    Осећање пролазности даје вам за право да се насмејете и кад вам није до смеха.
  • Jelenaje citiralaпре 12 дана
    Волео сам да се смејем и да плачем насмејан.
  • Jelenaje citiralaпре 12 дана
    Кад се сећам људи којих више нема, сећам се само оних који се свима осмехују, који су кроз живот ишли са осмехом као са орденом на реверу свечаног одела. Мрзовољне, тешке, горке и депресивне не желим да сретнем ни у сећању.
  • Jelenaje citiralaпре 12 дана
    А много је теже човеку кад не сме да се смеје, него човеку који не сме да плаче.
  • Jelenaje citiralaпре 12 дана
    Научио сам да ме нико не може научити да пишем, да је писање начин живота, да се такав живот подразумева; ви сте у „процесу рада“ и у служби радионице док шетате, путујете, читате, разговарате, слушате, гледате.
  • Jelenaje citiralaпре 12 дана
    Кад једном напустите родни град, све улице света ће вам бити исте и увек ћете имати осећај привременог боравка и жељу да се једног дана вратите тамо где вас нема и где вас нико не чека
  • Jelenaje citiralaпре 12 дана
    Писање је, рекао сам уз напомену да је то моје искуство после дугих година рада, покушај да се човек лечи и излечи од непрележаних страхова, траума, ломова, болова и питања на која никада није добио паметан одговор, панична жеља за заустављањем времена које пролази брзином путовања међу звездама – брзином светлости.
  • Jelenaje citiralaпре 12 дана
    Пролазност је гора од смрти. Смрт дође и прође, а пролазност остаје да вас мучи и прати и када вас нема.
  • Jelenaje citiralaпре 12 дана
    У животу сам урадио више него што сам очекивао и мање него што сам могао.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)