Mats i Suzan Bilmark

Nemam sve, ali zato volim sve što imam.“

Ljudi su opsednuti svojim mislima. Čim se probudimo, javi nam se i onaj glas u glavi koji ne zaklapa sve dok ponovo ne zaspimo. Kad smo pod stresom, jedva uspevamo da utišamo misli makar na deset sekundi.

Intelekt i misli najveće su blago ljudske vrste, ali kad buka u našoj glavi potpuno zavlada i propustimo priliku da uživamo u trenutku, tad nam misli postaju teret. Moramo da težimo održanju zdrave ravnoteže između svesti i svesnosti datog trenutka, kao i između razmišljanja o prošlosti i budućnosti.

Mnogi ljudi ne primećuju da zapravo sve vreme, bez prekida, razmišljaju o nečemu. Glas u njihovoj glavi iznosi opaske, nagađanja, procene, poređenja, pritužbe, neslaganja, slaganja i sl. Mnogim ljudima upravo te misli predstavljaju glavni uzrok stresa, manjka samopouzdanja, nezadovoljstva i razočaranosti.

Mi, zapravo, stalno živimo u sadašnjosti, ali retko kada obraćamo pažnju na nju.

Neprekidno zujanje misli u glavi čini nam to gotovo nemogućim.

Da vam Mats ispriča jednu pričicu:

Sećam se jednog iskustva zbog kog sam postao svestan koliko nam se misli vrzma po glavi. Desilo se to u prodavnici. Neki čovek je hodao između rafova pričajući sam sa sobom o svemu i svačemu – šta će jesti za večeru, šta će reći kasnije u nekom

ako uspemo da budemo emotivno i mentalno prisutni tokom onoga što radimo, osećamo jaku radost