Sofija Lundberj

Uvek je govorila da je za čoveka najveći izazov baš to da se usudi da zadrži oči širom otvorene u susretu sa nesrećama, umesto da žmuri da bi zadržao svoj mir.

Lepe uspomene su jedino što treba sakupljati. Novac i status i drangulije i ostala sranja mogu da nestanu zauvek. Ali uspomene ti niko ne može oduzeti.“

„Lepe uspomene su jedino što treba sakupljati. Novac i status i drangulije i ostala sranja mogu da nestanu zauvek. Ali uspomene ti niko ne može oduzeti.“

Smrt se ne može izbeći. Smrt nas sve sustigne na kraju. A do tog časa moramo da živimo.“

„Lepe uspomene su jedino što treba sakupljati. Novac i status i drangulije i ostala sranja mogu da nestanu zauvek. Ali uspomene ti niko ne može oduzeti.“

Dovoljno sunca da ti obasja dane, dovoljno kiše da bi umela da ceniš sunce, dovoljno radosti da ti okrepi dušu, dovoljno bola da bi umela da ceniš sitne životne radosti, dovoljno susreta da bi mogla da preboliš… jedan… rastanak“,

Ljubav.

To je samo jedna reč. Ali u nju staje tako mnogo.

Naposletku se samo ljubav računa.

Jeste li voleli dovoljno?

„Dovoljno sunca da ti obasja dane, dovoljno kiše da bi umela da ceniš sunce, dovoljno radosti da ti okrepi dušu, dovoljno bola da bi umela da ceniš sitne životne radosti, i dovoljno susreta da bi tu i tamo mogla da preboliš i poneki rastanak.“

Želim ti da imaš svega dovoljno“, prošaputala mi je na uvo. „Dovoljno sunca da ti obasja dane, dovoljno kiše da bi umela da ceniš sunce, dovoljno radosti da ti okrepi dušu, dovoljno bola da bi umela da ceniš sitne životne radosti, i dovoljno susreta da bi tu i tamo mogla da preboliš i poneki rastanak.“

Nikada nije uzbudljivo kada se nalaziš usred događanja. Samo je naporno. Nijanse se pojavljuju mnogo kasnije