Natanijel Horton

Propovedaj! Piši! Radi! Čini bilo šta, samo nemoj ležati i umirati!

Smatrao je za neophodno da dobro upozna čoveka pre nego što otpočne njegovo lečenje. Svaka bolest tela nosi na sebi znake srca i intelekta bolesnikovog.

Publika je despotske naravi: ona je spremna da ne dâ pravdu kad se bučno zahteva, ali je često i više nego pravedna kad se obratimo, kao što to despoti vole, njenoj velikodušnosti.

Zanimljiv predmet ispitivanja bilo bi pitanje: Da li mržnja i ljubav nisu jedno isto u osnovi svojoj? I jedna i druga, u krajnjem razvitku, zahtevaju prisnu vezu i poznavanje srca; svaka čini da osećajna hrana i duhovni život jednog lica zavise od drugog, svaka ostavlja strasnog ljubavnika, ili ne i manje strasnog mrzioca, u očajanju i tuzi kad mu predmeta nestane.

Ona je viđala decu iz naseobine na ledini pored puta, ili na kućnom pragu kako se igraju, kako tobože idu u crkvu, kako šibaju bičem kvekere, kako u prividnoj borbi s Indijancima skidaju kožu s lobanje na način koji je odgovarao njihovom surovom puritanskom odgoju.

ispovedi istinu!

Prečasni gospodin Dimsdejl pognuo je glavu, kao da se u sebi molio Bogu, i zatim stupi napred.

– Jestira Prin – reče naslonivši se na balkon i pogledavši je uporno u oči – čula si šta kaže ovaj čestiti čovek i vidiš odgovornost koja je na meni. Ako osećaš da će to dati mira tvojoj duši, i da će zemaljska kazna biti delotvornija za spas duše, ja te pozivam da kažeš ime svog saučesnika i svoga sapatnika! Nemoj biti nema zbog rđavo shvaćene ljubavi i sažaljenja prema njemu; jer veruj meni, Jestira, i kad bi bio svučen s visokog položaja i stao tu kraj tebe, na toj uzvišici srama, bilo bi mu ku

strahu, delom radoznalo

svakom ovakvom slučaju ispoljavala se ista svečanost u vladanju gledalaca, kao što je i priličilo narodu kod koga su se vera i zakon behu slili u jedno, i u čijem su karakteru oboje bili duboko utisnuti, tako da je i najblaži i najstroži čin javne discipline bio podjednako dostojanstven i strašan

Osnivači nove kolonije, ma kakvim da su se utopijama o ljudskoj sreći i vrlini u početku zanosili, odmah su prepoznali kao prvu praktičnu potrebu da jedan deo novog, još netaknutog zemljišta namene za groblje, a drugi za tamnicu.

Neka je blagoslovena masačusetska naseobina, gde je krivica javno kažnjena!