Klejton M. Kristensen

kompanije često počinju da propadaju kada agresivno investiraju u proizvode i usluge koje njihovi najisplativiji klijenti žele.

kada pogledate kroz istoriju biznisa, većina kompanija koje su nekada, naizgled, bile uspešne – dakle, najuspešnije među uspešnima – postale su prosečne (ili još gore, spale su ispod proseka) samo deceniju ili dve kasnije.

Ono što često uzrokuje ovo „kaskanje“ jesu dva principa dobrog upravljanja koja se često uče u poslovnim školama: da uvek treba slušati i odgovarati na potrebe svojih najboljih klijenata i da uvek treba usmeriti investicije ka inovacijama koje obećavaju najveći povraćaj novca. Ali ova dva principa u praksi zapravo seju seme sunovrata svake uspešne firme.

Uspešno poslovanje kompanija može da se uruši usled brojnih razloga, među kojima su birokratija, arogancija, zastarelo rukovodstvo, loše planiranje, kratkoročni investicioni horizonti, neadekvatne veštine i resursi, ili prosto loša sreća.

Proizvodi bazirani na disruptivnim tehnologijama su uglavnom jeftiniji, jednostavniji, manji i često zgodniji za korišćenje.

potrebe mnogih korisnika računara su rasle sporije nego napredak koji su nam pružili dizajneri računara.

dobro upravljanje dovodi do neuspeha uspešnih firmi koje se nađu pred disruptivnim tehnološkim promenama, onda uobičajena rešenja problema jedne kompanije – bolje planiranje, marljiviji rad, orijentisanje ka klijentima i zauzimanje dugoročnog stava – samo pogoršavaju problem.

PRINCIP #1: KOMPANIJE ZAVISE OD
RESURSA KLIJENATA I INVESTITORA

rukovodioci misle da kontrolišu protok resursa u svojim firmama, na kraju su zapravo klijenti i investitori ti koji diktiraju kako će se novac trošiti,

Prvo: „Zašto je uspeh tako teško održati?“ i drugo: „Da li je uspešna inovacija zaista toliko nepredvidiva kao što nam to govore podaci?“