Norman Dojdž

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

Mercenih se smeje dok priča o tome. „Da vam ispričam šta se dogodilo kada sam objavio da je mozak plastičan. Bio sam izložen neprijateljskom postupanju. Ne znam kako bih to drugačije nazvao. Ljudi su u prikazima pisali na primer: ’Bilo bi to zaista zanimljivo kada bi bilo istinito, ali to je nemoguće’ – kao da sam naprosto sve izmislio.“

Lokalizacionisti su mu se suprotstavili zbog toga što je tvrdio da mape mozga mogu da menjaju svoje granice i svoje funkcije čak i u zrelom starosnom dobu.

dokazao je čak da razmišljanje, učenje i razni oblici postupanja mogu da aktiviraju ili dezaktiviraju naše gene, oblikujući time anatomiju našeg mozga i naše ponašanje – što je svakako jedno od najizuzetnijih otkrića u XX veku.

nam s jedne strane predstavlja naš mozak kao znatno sposobniji, ona mu s druge strane pridaje i veću ranjivost pred spoljnim uticajima.

ravnoteže obično tako dobro radi svoj posao, tako glatko i neprimetno da čak nije ni navedeno među pet Aristotelovih, a i od Aristotela naovamo bilo je vekovima previđano.

Zbog stalne napregnutosti, pati od mentalnog premora. Mozak mora da ulaže mnogo napora da bi je održao u uspravnom položaju, a taj napor crpe energiju drugim mentalnim funkcijama, kao što su pamćenje, računanje ili zaključivanje.

Ako ste pošli kolima odavde do Milvokija, a saobraćaj ne prolazi preko glavnog mosta, najpre ćete se zateći paralizovani, ali ćete onda poći starim, sporednim putevima između poljoprivrednih imanja. Kako budete češće išli tim putevima, tako ćete pronalaziti prečice i stizaćete sve brže tamo kuda ste krenuli.“ Takvi „sporedni“ neuronski putevi se „demaskiraju“, razotkrivaju, i upotrebom jačaju

Lokalizacionizam je primenjivan i na čula, preko teorije da svako naše čulo – vida, sluha, ukusa, dodira, njuha, ravnoteže – ima receptorsku ćeliju specijalizovanu za prepoznavanje jednog od raznih oblika energije oko nas.

Ozbiljan lokalizacionizam zasnovan je 1861, kada je francuski hirurg Pol Broka dobio jednog pacijenta koji je posle moždanog udara izgubio moć govora i mogao je da izusti samo jednu reč.