Agatha Christie

Mislim - da smo prisustvovali jednom ljubavnom prizoru - modernog stila.

Gospođa Hubbard prijekorno uzdahne.

— Autres temps, autres moeurs,[5] promrmlja Poirot. - U mojim mladim danima mladić je djevojci posudivao knjige o filozofiji. Sve je bilo puno osjećaja i uzvišenih ideala. Danas momka i djevojku zbližuju samo nesređen život i kompleksi.

— Ovdje je romantično, to da - složi se Hercule Poirot. - Svugdje je mirno.

Sunce sja. More je plavo. Ali zaboravljate, gospođice Brewster, da zla ima posvuda pod suncem.

— Arlena nije dobra za Lindu. Doista nije. Linda, mislim, dobro osjeća stvari.

Kenneth Marshall približi šibicu luli. Nakon dva dima je rekao:

— Da, ima nečeg u tome. Mislim da Arlena i Linda ne idu zajedno. A to je loše za djevojku, možda. Stvar je pomalo zabrinjavajuća.

Rosamund je rekla:

— Sviđa mi se Linda, jako mi se sviđa. Ima nečeg... finog u njoj.

Kenneth je primijetio:

— Ista je majka. Teško proživljava neke stvari, baš kao i Ruth.

Rosamund reče:

— Pa zar onda doista ne misliš da bi se trebao osloboditi Arlene?

— Da se pobrinem da ona zatraži razvod?

— Da. Pa to nije ništa neobično, ljudi to stalno rade. Kenneth Marshall odgovorio je iznenadnom silovitošću u glasu:

— Da, rade, ali to je upravo ono što ja mrzim.

— Mrziš? - Bila je zbunjena.

— Da. Čini se da je u današnje doba u modi takav odnos prema životu. Ako ti se neka stvar ne sviđa, onda se pokušavaš brže-bolje izvući iz nje! Do vraga s tim, zar su ljudi potpuno zaboravili na dobru vjeru? Ako se vjenčaš nekom ženom i pristaneš se brinuti o njoj, pa sam si to odabrao. Tvoja volja. Nitko te nije natjerao. Muka mi je od brzih vjenčanja i lakih razvoda. Arlena je moja supruga i time je sve rečeno.

Rosamund se nagne naprijed i reče tihim glasom:

— Tako, znači, ti gledaš na stvari? 'Dok nas smrt ne razdvoji'?

Kenneth Marshall kimne glavom. Zatim reče:

— Upravo tako.