F. Skot Ficdžerald

Oficir je gledao Dejzi dok je govorila, onako kako svaka devojka želi da je neko s vremena na vreme pogleda

I zato sam sklon da svoj sud zadržavam za sebe, što je navika zbog koje su mi brojne neobične prirode otvarale dušu, i zbog koje sam postao žrtva nemalog broja iskusnih daveža.

Kada se uzdržavate da nekom sudite, dajete mu bes­krajnu nadu.

sada sam nameravao da sve to vratim u život i postanem onaj najograničeniji od svih stručnjaka: svestrani čovek.

dvoje starih prijatelja koje jedva da sam poznavao

„Kada ti dođe da nekome sudiš“, rekao mi je, „seti se da nije svim ljudima na ovom svetu život išao naruku kao tebi.“

Onda nosi šešir zlatni ako ganuće je to;

Ako umeš da se hvališ, pohvali se i njoj,

Dok ne klikne: „Hvalisavče mili,

sa šeširom zlatnim, moraš biti moj!“

Kada se uzdržavate da nekom sudite, dajete mu bes­krajnu nadu. I dalje se pomalo plašim da će mi nešto promaći ako zaboravim, kako je to moj otac snobovski rekao, a ja snobovski ponavljam, da je osećaj za elementarnu pristojnost pri rođenju nejednako raspoređen

Vladanje može počivati i na čvrstoj steni i na vlažnoj močvari karaktera, ali nakon izvesne tačke više ne marim na čemu je zasnovano.

Ako je karakter neprekinut niz uspešnih postupaka, onda je u njemu bilo nečeg veličanstvenog, neke pojačane osetljivosti na sva obećanja koja život daje, kao da je povezan s jednom od onih složenih naprava koje beleže potrese udaljene deset hiljada milja. Ta njegova osetljivost nije imala nikakvih dodirnih tačaka s opuštenom podložnošću utiscima koja je udostojena naziva „stvaralačka priroda“ – bila je to jedinstvena darovitost za gajenje nade, spremnost za idealizovanje kakvu nikada nisam video ni kod koga drugog i koju je malo verovatno da ću ikada više u nekome pronaći.