Ju Nesbe

Ja?“ Mads se opet nasmeja. „Ali, June Karlsene, ja sam nevin. Mi bogati smo uvek nevini, pa to si valjda dosad shvatio. Naša savest je uvek čista zato što možemo kupiti tuđu. Drugi su tu da nam služe, da obavljaju prljave poslove za nas. To ti je zakon prirode.“

Znaš li koliki je to strah kad ti preti neko ko zna tačno u koji živac treba da ubode?“
„Znam ponešto o tome“, reče Karl pogledavši me iskosa.
„Takav strah ti, što bi se reklo, izjeda dušu.“
„Da“, tiho će Karl.
„A šta se onda desi?“
„Na kraju više nemaš snage da se plašiš.“
„Tako je“, rekoh. „Jebe ti se, radije ćeš umreti. Upropastiti sebe ili drugog. Spaliti, ubiti. Bilo šta, samo da više ne moraš da se plašiš. Eto, to znači proći kroza zid.“

Možda ljudi naprosto, ma gde se nalazili, ipak nekako dele vizije i fantazije. Možda je to urođeno svojstvo, unapred snimljeno na hard-disku. Možda uprkos brojnim razlikama svi pre ili kasnije dođemo do istih odgovora.“