His Kajer

Bog je ćutao na svim jezicima. Anđeli su pokušavali da obrišu suze, ali su im se maramice toliko natopile da je čak i u pustinjama udarila kiša.

„Nedelja je jedini dan koji kao kolica moraš da guraš ispred sebe“, zapisao je Tomas u Knjigu svih stvari. „Ostali dani se sami kotrljaju nizbrdo.“

„To je dozlaboga dobra ideja. Znaš li čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

„To je dozlaboga dobra ideja. Znaš li čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

Anđeli na nebu pokrili su oči rukama i zajecali, jer tako uvek rade kad muškarac tuče svoju ženu. Duboka tuga spustila se na zemlju.

Biću jednom srećan.

„Molim te, Bože, hoćeš li, molim te, da postojiš? Sve pošasti Egipta, molim te. Išamarao je mamu, a to mu nije prvi put!“

Bog je ćutao na svim jezicima. Anđeli su pokušavali da obrišu suze, ali su im se maramice toliko natopile da je čak i u pustinjama udarila kiša.

„Srećan“, odvratio je Tomas. „Biću jednom srećan.“

Gospođa Van Amersfort je već krenula da vadi knjigu sa police, ali se tad iznenađeno osvrnula. S osmehom je pogledala u Tomasa. „To je dozlaboga dobra ideja. Znaš li čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

„Znaš li čime otpočinje sreća?“, rekla je gospođa Van Amersfort u njegovoj glavi. „Prestankom straha.“

Lako je njoj da kaže, ona je veštica. Nego, čekaj malo. Možda je postala veštica upravo zato što je više nije bilo strah.