Alana Kolin

Tri najvažnije kratkolančane masne kiseline, sirćetna, propionska i buterna, nalaziće se u povećim količinama u vašem debelom crevu pošto budete pojeli neku biljnu hranu.

Buterna kiselina naročito je značajna zato što je, po svemu sudeći, upravo ona karika koja nedostaje u odgonetanju zagonetke propustljivih creva.

Spominjala sam već nekoliko puta da nezdrava mikrobna zajednica ide ruku podruku s olabavljivanjem lanca koji povezuje ćelije crevnog omotača. Kada se taj lanac olabavi, crevni zid postaje propustljiv i u krv prolaze razna jedinjenja koja ne bi trebalo tamo da prođu. Pritom isprovociraju imunski sistem, a zapaljenje koje iz toga proishodi uzročnik je nekoliko bolesti XXI veka. Zadatak je buterne kiseline da zapušava mesta gde crevni omotač curi.

čvršći naš crevni zid. Za to vam je potrebno dvoje: kao prvo, odgovarajući mikrobi (bifidobakterije da razlože određena vlakna u sitnije molekule, vrste kao što su fekalibakterija prausnici (Faecalibacterium prausnitzii), rozeburija intestinalis (Roseburia intestinalis) i eubakterija rektale (Eubacterium rectale) da pretvore te manje molekule u buternu kiselinu), a kao drugo, mnogo vlakana u ishrani da bi ovi mikrobi imali čime da se hrane. Sve ostalo obaviće oni.

Otkrića Patrisa Kanija i drugih

hrane na vatri podstaklo prelazak naše vrste ka krupnijem telu i većem mozgu. Kao što je Karmodijeva otkrila pripremajući tezu, menjanje hemijske strukture namirnica i životinjskog i biljnog porekla prilikom termičke obrade pruža organizmu mogućnost da iskoristi i one hranljive sastojke kojima u sirovoj hrani nema pristupa. Isto važi za delovanje termičke pripreme hrane na pristupačnost hranljivih sastojaka za mikrofloru. I ne samo to, nego toplota razgrađuje neke od prirodnih biljnih odbrambenih hemijskih supstanci koje bi inače možda pobile korisne mikrobe u crevima.

su vlakna dobra, otkud onda kod toliko mnogo ljudi netolerancija na pšenicu i gluten, upitaćete se možda. Celo zrno pšenice, isto kao i svih ostalih žitarica, puno je vlakana i ima mnoga potvrđena korisna dejstva po zdravlje, ubrajajući tu smanjenje opasnosti od srčanih oboljenja i astme, regulaciju krvnog pritiska i sprečavanje moždanog udara. Ipak, popularnost jednog novijeg hita, bezglutenske ishrane, zasniva se upravo na ideji da je gluten u zrnu pšenice, raži i ječma štetan po naše zdravlje

Evolucijski smo se prilagodili da jedemo pšenicu, i mnogi od nas su evolucijski stekli sposobnost da i kao odrasli tolerišu laktozu, ali moguće je da smo, sopstvenom krivicom, postali podložni hiperreakcijama na hranu koja sadrži gluten i mlečni šećer.

Anatomija našeg probavnog trakta, s posebnim naglaskom na debelom crevu kao staništu biljkoljubivih mikroba i dugačkom crvuljku koji ima ulogu sigurne kuće i skladišta za zalihe, služi da nas podseti da nismo čisti mesožderi i da su biljke naša osnovna hrana. Vlakna

Zasad je još rano da se nešto konkretnije kaže o tome, ali neki naučnici s uzbuđenjem istražuju mogućnost da se menjanjem crevne mikroflore kod starih ljudi poboljša njihovo zdravstveno stanje, pa čak možda i produži životni vek.

Pitanje kako da raščine pričinjenu štetu i obnove zdravu koloniju prijateljski nastrojenih mikroba nameće se mnogima koji pate od bolesti probavnog trakta i drugih zdravstvenih poremećaja poniklih iz oštećenog mikrobnog ekosistema.