Momčilo Nastasijević

    Unaje citiralaпре 6 месеци
    Pogled je –

    patno za nehođeni hod

    krene u meni

    od iskoni što stalo.

    6

    Jer i smrti to

    kao života je malo
    Unaje citiralaпре 6 месеци
    Raduj se,

    svemu si spona,

    pokoji u tebi svi žive.
    b7568906014je citiraoпре 3 месеца
    Sâm ja.

    Nastajem čudno

    iz ovog nestajanja,

    snom te dublje me sve budi.

    Sama zgažena biljka

    zlatan otvara cvet

    iz ožiljka.
    b7568906014je citiraoпре 3 месеца
    Čudno li me slobodi ovo

    čudnije li veza.

    Ljubeći šta li to ubijam,

    jeza je ovo, oh, jeza.

    I trag putanjama tvoj,

    pa me pali.

    A čudno zastrepi srce,

    a studim.

    Ljubeći šta li to ubijam,

    šta li budim?

    Jer i pepeo će vetri razneti,

    a nema razrešenja.

    Tonu bez potonuća,

    bez dna u nalaženju,

    bez dna se izgube stvorenja.
    b7568906014je citiraoпре 3 месеца
    I tragom kuda sagoreli

    sve bolnija su obnaženja.

    * * * * *

    Vreo se ulivam,

    a čudno zastrepi srce,

    a studim.

    Ljubeći šta li to ubijam,

    šta li budim?
    b7568906014je citiraoпре 3 месеца
    Živ premrem tobom,

    mrtva pregoriš mnome

    do spasenja.
    b7568906014je citiraoпре 3 месеца
    Zamukni mukom skota –

    dostojan spolja lik i um,

    unutra zver

    i bespomoćno dete.
    b7568906014je citiraoпре 3 месеца
    Poklecni, nogo, posrni –

    uzlet je u nedostižno

    što zovu ovde pad.
    b7568906014je citiraoпре 3 месеца
    I osetih na duši

    sloj zaborava siv,

    prahom kad vreme pospe

    zaturenu tvar.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)