Elisabet Benavent

er nije osećala strah, pa čak se nije ni sebe plašila

nema veće laži od polovične istine:

haubu... i ovu... i ovu...“ Pokazivao je

Lako je da se lepo osećamo u vlastitoj koži kad uza se imamo nekog ko se prepustio potpunom obožavanju naše malenkosti.

„Lepota je diktatura koja s vremenom prolazi. Jedino se može zadržati tako što se fotografiše, zato što ostaje kao mrtva na papiru. I ništa više. Samo mrtva na papiru.“

„Niko me ne primorava da donosim odluke koje donosim. Ako pogrešim, greška će biti moja

Zato što se sve dešava onda kad treba da se desi.

ostavljaj

U suštini neprestano smo lomili ruke, ali sami sa sobom. Meni nije ležala ta uloga savremenog pseudopara, ali izigravala sam nekog snažnog i pretvarala se da s njim ne računam u životu i da ga koristim samo kad mi se prohte, a uistinu radovalo me je kad vidim da se njemu omaknu gestovi prisniji od čistog seksa, iako ti gestovi, kad se bolje pogleda, ne moraju da označavaju ljubav.

„Ništa ne obećavam. Ti si kao Ludi Šeširdžija iz Alise u zemlji čuda. Bojim se da ne upadnem u zečju jamu.“