Draško Miletić

    Pseudonimkaje citiralaпрошле године
    Руке писца морају бити слободне, длан његове деснице отворен, непомичан и забачен уназад, као у каквом дервишком плесу у ком је та рука дигнута пут свода да небеско прими, док она лева земљи тежи не би ли ту (важну) поруку тлу пренела, а тло с њом учинило оно што може и мора.
    Pseudonimkaje citiralaпрошле године
    Оно је, нужно, бол коју не треба лечити, већ јој се ваља препустити.
    Pseudonimkaje citiralaпрошле године
    Јамачно, речи допуштају писцу да себи изабере додатну судбину, ону с којом се може играти до миле воље, премештати је из руке у руку, претурати је по сопственом нахођењу, осећати њену хлапећу тежину, чинити с њом што му се прохте, а да при томе никоме не положи рачун и никад не посумња да је заправо крадљивац и да ће као такав у гроб бити спуштен.
    Pseudonimkaje citiralaпрошле године
    У сваком случају, ако си већ од тог соја, знај да се књижевно брашно мора добро просејати, да се на врлети речи без узмицања мораш пети и да се дреком и дукатом једнако мораш бавити.
    Pseudonimkaje citiralaпрошле године
    Јесте, писање је, без даљег, и врста саможивости.
    Pseudonimkaje citiralaпрошле године
    Било да је предестинација за Пакао, антитеза индивидуалности или обезбеђење личности.
    Pseudonimkaje citiralaпрошле године
    Већ је и зуј муве довољан да то поремети.
    Pseudonimkaje citiralaпрошле године
    И још ово: нема писања без сланине и унутарње тишине.
    Pseudonimkaje citiralaпрошле године
    А мува на сланину иде.
    Pseudonimkaje citiralaпрошле године
    Говорим вам о гвожђари у којој се може наћи сав оков за намештај: ручке, кваке и шарке, украсни ексери, шрафови и вијци.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)