Džodi Elen Malpas

A ljubav nije uvek lepa. Nekad je tragična. Uglavnom je tragična. Ona te povređuje, kida iznutra, jebeno guši, ali je i jedino što može ponovo da te vrati u život. Ona je sadističko đubre koliko i najplemenitije, najutešnije osećanje na svetu. I zbog nje sam preživeo – zbog svoje ljubavi, naše ljubavi. Ako sam išta naučio, onda je to da vreme ne čeka nikoga. Ono teče dalje bez obzira na to jesi li zadovoljan životom koji si vodio ili time kuda vodi. Ne možeš ga zaustaviti. Samo moraš da koristiš ono što ti život donosi i trudiš se da bude što bolji. Da promeniš pravac prema onome što želiš.

I iako nas ova situacija uništava, ipak nas i jača

Moraš da se trgneš, ovog časa! Ništa nije toliko ružno kao žena koja se samosažaljeva, pogotovo zbog muškarca. Ko ga šiša! Ustani, saberi se i stavi prokletu tačku na to, curo moja.“

Nažalost, odluke i postupci drugih takođe utiču na tvoj život i nekad si nemoćan da to sprečiš.

previše alkohola su joj otupeli moć rasuđivanja

Želim da me obožava, ali ne toliko silno da bih sebe osudila na pustoš, jer bi se svakako završilo time.

Želim da se ponovo osećam živom, ali ne želim da se opet osetim beživotno

Ali dešava se i mislim da smo oboje nemoćni da to sprečimo.“

ispunio ga, pa ga brzo ponovo ispraznio, ostavivši samo bolni mišić u mojim grudima

Čini mi se kao da si postao suštinski deo mene bez koga ne mogu da dišem.“