Ivan Ivanji

Opet iluzije? Zar nije pravo mladosti da ima iluzije? Zar gubljenje iluzija nije znak ne toliko zrelosti, koliko starosti? Znači, mlad sam dokle god mogu da negujem iluzije.

Šta su uopšte ti dokumenti, pa da poverujemo da nam saopštavaju istinu? Dokument je nešto što je neko po nečijem naređenju ili molbi napisao, verovatno za honorar ili platu

Neću da nabrojim koliko puta je moje mesto rođenja, ostavši, naravno, gde je bilo, premešteno u po imenu drugu državu. To znači da navođenje države u kojoj si rođen ne znači ništa, mesto rođenja je bitno, ali opet treba paziti da li je menjalo ime

Da se sin rimskog senatora probudi u našem vremenu i ujutro ode u kupatilo, ne bi rekao da je to napredak, nego strahoviti pad komfora. Njemu je rob pripremio bazenčić

Ko nije bio danima, nedeljama, godinu dana neprekidno gladan, ko misli da je glad apetit posle dobrog sporta ili seksa, ne može da razume one koji danas gladuju u Africi, delovima Azije, Ukrajini, Pojasu Gaze. Mi, koji smo gladovali u logoru dobro ih razumemo, ali izumiremo.

Ja sam oblak u pantalonama kako ga je opisao Vladimir Vladimirovič. Mislim na Majakovskog, ne na Putina

Mislim da se često već po prvoj rečenici nekog spisa može ustanoviti u kom vremenu i gde je nastao, sastavljen, smišljen, objavljen. Mislim, ali dokazati ne umem

ali sa devet-deset godina isecao sam članke, snabdevao ih novim naslovima, takođe i slikama, lepio na listove hartije, uređivao svoj list u jednom primerku za školske drugove.

Pojma nisam imao da činim nešto što ćemo zvati prelomom

Koje si vere? Šta si po narodnosti? Ne sećam se da smo kao deca, kao učenici osnovne škole, ikada postavljali takva pitanja drugu, sebi. Nismo govorili, ali smo otprilike mislili: ama kakve to ima veze? Problem je bila veronauka. Ona nas je pre svega naučila razlikama, ne da treba svi da se volimo, nego da se zbijemo

U pogledu na jednu temu Velimirović i Korošec ipak su bili istomišljenici, bili su ljuti antisemiti