Aleksandar Gajić

Бука коју је потом чуо и из ходника и из дела зграде који припада стражари, говорила му је да пуцањ није био део сна, већ јаве. Чуо је да се понекад сан и јава у сновиђењу стопе у једно, те да међусобно обрну време и простор тако да звук или додир из стварности постане узрок сна на чијем се крају налази, иако би требало да му претходи.

где време сновиђења јури у сусрет садашњости обрнутим путем од кретања времена у будном стању.

„Хм, закључци зрелог и искусног човека. Јесте ли ви жењени?“

„Нажалост – и ја сам разведен. Као што је познато: нико није пророк у својој кући. Увек је лакше видети где други греше и на које слабости падају, него видети своје пропусте.“