Sonja Ćirić

Među ljudima ima loših ljudi, a među rečima nema, sve su dobre

Deluju mi kao da su od onih koje svoj stav o rodnoj ravnopravnosti pokazuju tako što su protiv muškaraca i misle da će rodnoravnopravni pravopis uvesti ženska prava!

Među ljudima ima loših ljudi, a među rečima nema, sve su dobre. Ljudi ih upotrebljavaju s lošom namerom i željom i zato misle da su reči razlog za svađu, za sukob, za mržnju, za rastanak.

Hodam, hodanje opušta, hodanje fokusira, hodanje je pozitivno i leči misli od svih bolesti, a ja ih sve imam.

Niko ga nikad nije naučio da ono što nosi na ulici nije za kuću. I onda je razumljivo da nema šta da obuče. Ako mu kažem da skine nove farmerke pre nego što počne da buši zid, zazvučim sama sebi kao veštica. Plus, n

„Zajedno“ nikad ne znači „zajedno“, već pristanak jednog na volju drugog!

– Čovek se uči dok je živ, kaže moja baba. Čim je vidim, reći ću joj da je u pravu

Ona neće postati tvoja sve dok je sam ne urediš, rekao mi je. I to je bilo tačno, tek kad sam sve sredio kako ja hoću, tek tad sam počeo da govorim „moja soba“. Tako smo isto i mi sada ovu Vešernicu pretvorili u Našu Vešernicu (vidi Rečnik na kraju)! Kapirate? Sa velikim početnim slovima, kao ime i prezime. Kapirate?

Manje-više bilo bi to sve iz našeg prvog dana u Vešernici. Čekali su nas sledeći, da nas promene i pretvore u ovo što smo danas.

Posle završetka razgovora s mamom Ogi je još dugo ostao pod pokrivačem, toliko dugo da smo mislili da je zaspao.

– Nisam zaspao, nisam! Čuvao sam mamin glas…