Vanja Leminski

Lutam, nadajući se da ću te sresti, i da ću se sada ja sakriti u tebi i zauvek tu ostati. Makar ti to i ne slutio. Pri tom, oprostivši mi strah od... Ljubavi.

prstima promrzlim od neupotrebe sveta

Ne treba spas od onog što te još više oživljava. Udarac nije izazvao štetu, samo zanos neodređenog oblika, ali sa tačno zacrtanim nevidljivim smerom. Mislim da sam se tada baš ugojila, stalno utoljujući glad nevidljivim.

Lutam, nadajući se da ću te sresti, i da ću se sada ja sakriti u tebi i zauvek tu ostati. Makar ti to i ne slutio. Pri tom, oprostivši mi strah od... Ljubavi.

Lutam, nadajući se da ću te sresti, i da ću se sada ja sakriti u tebi i zauvek tu ostati. Makar ti to i ne slutio. Pri tom, oprostivši mi strah od... Ljubavi.