Đorđe Lebović

Pisac ne bi trebalo da zavodi, ako već ne može da vodi.

Neosvetljena prošlost je crna mrlja u pamćenju naroda, uvek isti talog – drugi su zli, drugi su krivi. U Nemačkoj, ni šezdesetih godina, mnogim Nemcima nije bilo jasno šta im se dogodilo, govorili

Mislim da sam već rekao, ne verujem u savršen svet, uvek će biti nevaljalaca koji će se izvući, ali zbog toga nisam defetista.

Važne su pobede koje srce osvoji.

Naš mikrokosmos je ograničen onim što vidimo, a ako su to samo Nepravda i Zlo, ugrozili smo Nadu bez koje se ne može živeti.

„Smrt je deo života i pripada svima.“

Ja verujem da pisac pišući leči svoju dušu.

„Ko zlima prašta, dobrima škodi.“

U istoriji našeg sveta veliki broj dobrih dela je učinio čovek, takođe, najveće nesreće su čovekovo delo – njegova zla pamet.

Zlo i nasilje nisu niti nagonska niti sudbinska predodređenost ljudi ili odlika određene nacije – to je uvek ideja i izbor pojedinca ili grupe pojedinaca, a rezultat je nesreća većine, ako ih sledi