Marlon Džejms

Kad ljudi pričaju neistine, njihove reči su zamućene kad bi trebalo da su bistre, bistre kad bi trebalo da su zamućene. Nešto što tako zvuči moglo bi da bude istina. Ali uvek je pogrešno.

Došli smo do druge čistine na kojoj je trava bila niska, a vazduh večernji. Ili vazduh ranog jutra. U Tamnozemlju je uvek mrak, ali nikad nije noć. Ne duboka noć, nikad podne mrtvih

Ništa ne govori o starosti više od žene koja misli da je još starija

Sve nemrtvo ima dvadeset devet dana – ceo mesečev krug – da raste, uključujući istinu i laži. Ljudi na putovanjima odavno su se vratili

Sve dok robovi ne vide da bi radije trpeli spone koje znaju nego slobodu koju ne znaju

Usta ne treba da govore sve što oči vide.