Marko Šelić

ti si… pa, ozbiljan rekorder najboljeg prijateljstva

uvek je razumeo sebe kao jedno uzgred, kao tek vedro prisustvo u tuđim životopisima.

Uveren sam da čak i sopstvene misli posmatra tako: stojeći sa strane, nasmešen

neće dići ruke, dok god je na njemu da se štogod uradi. Tako on pojmi, tako prihvata. Šta ima u dubinama, u to se ne petlja. Ne, nije površan. Samo je uveren da dubine ništa ne produbljuju, a sve komplikuju.

Huligan poznat javnosti po tome što je pretukao nekog turistu. Nesrećnik je izdahnuo koji dan kasnije u bolnici, a malu vucibatinu su zatvorili na neko vreme, pa ga oslobodili zbog nedostatka dokaza, jer se u našoj zemlji kad nekoga polomiš od batina i on posle umre u bolnici verovatno razmatra da li je umro od malarije.

Neverovatno kako to dugme često pritisne neko drugi, a onda se volšebno ispostavi da smo to nekako baš i sami hteli. Nismo

Takve odluke treba da budu osećaj, ne alarm kalendara.

to je sušti užas roditeljskog sebičluka i emotivne ucene.

Šta ako imaš nekoga, ali nemaš sebe

Ali lako tako pametovati kad si muškarac. Ženama je teže: biološki sat sam je po sebi jedna veoma bučna mašina, i kao da nije dovoljno, neko drugi dođe, povadi kazaljke i počne njima da im radi akupunkturu mozg