Marko Šelić

Droge me nikad nisu zanimale, ali ponekad shvatam šta narkomani rade: zaljubljeni su u tu moć… diskonektovanja od sveta oko sebe.

„Super, tako barem neće da te pita jesi se udala i jesi diplomirala. To je sve što stari ljudi pitaju. Pas mater, taman da si onaj baja što je skočio iz svemira u direkt prenosu, u našem krajevima pitali bi te da l’ si se oženio i završio faks. Čak i kad uspeš u onome u čemu niko tvoj nije, jedino ti mere uspeh po tome da li si izveo ove dve stvari što može svaki idiot. Koji smo mi nepopravljivi malograđani, majku ti jebem.“

Verujem da se ljudsko lice izbrazda borama onda kad razum blaženo počne da popušta uzde kojima ga zateže i drži ispeglanim. Otuda u toj nagužvanoj, mlohavoj koži lica nisam čitao ništa tragično; kad lucidnost počne da te ostavlja na miru, crte lica se opuste.