Miloš Đorić

biti u životu znači uživati. I da uživati znači umirati. Da umirati znači davati. I kako bi se što više dalo umirati treba sporo. Učite umiranju od Sunca.

kojem niko nije smeo da kaže da je debeo, ali koji sasvim dobrodušno govori ostalim ljudima kako su smršali.

demokratski je danas i Kongo, demokratsko je i Kosovo. Tada, ovih 49% krene da se bori protiv ovih 51%, manjina postane većina. Na demokratskom glasanju, oni još uvek neodlučni se pridobiju za po koji kontejner banana iz Ekvadora, koje su zapravo besplatne, jer je važnije nešto drugo belo što se spakuje među njih. Koje će pomoći da sakriju svoje sopstveno crnilo. Nafta sada može da se prodaje po povoljnim cenama, voze se tenkovi, traktori i automobili. Poneko, ali samo poneko, strada u nekoj od saobraćajnih nesreća, prevrne se neki tanker u okeanu. Ali ljudi žele da putuju još brže, još dalje. Jer negde tamo je nekako bolje. Od onog istog čelika se naprave avioni, u njega sednu ljudi i voze se 10 sati. Za deset sati leta "Boeing 747" potroši 20 000 litara kerozina. Vedar dan više nikad, to nisu oblaci gore iznad, to je mreža belih tragova izduvnih gasova, oni se razlivaju i padaju polako umesto pahulja. I uvek će biti neko drugi kriv zbog toga što delfin cvili u okeanu punom plastičnih flaša i kesa, gume. Doći će po neki borac za ekologiju, za životnu sredinu, protiv klimatskih promena, naravno svojim novim klimatizovanim automobilom do plaže na kojoj nasukan leži kit prekriven otpacima - folijom za ukrašavanje poklona, ponekim kondomom i omotom čokolade. Prići će tom jadnom kitu i, naravno, uslikaće ga fotoaparatom. Biće i suviše jako Sunce, vratiće se onda do obližnjeg motela. Možda kupi neki sladoled uz put. Ili bilo koji drugi ukusan produkt Imperijalizma što na sebi ima ugraviran bar-kod.

Kako starimo mislimo da je sve više zla u svetu, ali ga zapravo samo bolje prepoznajemo i sve ga manje tolerišemo.

Učite se snazi od vode. Ona je najjača, jer se svima klanja i svima se sklanja, i uvek nađe Put.. Najjača je jer njena suština uvek ostaje ista, iako se stalno menja.

Taj mir, taj osećaj spokoja, u gradu osećao je jedino na groblju. Nigde više života u svojoj raskoši, ovde gde je samo privid smrti. Iz uvek mirisnih čempresa, tuja, grmova, vrvi od vrabaca i njihove pesme. I taj kamen, mermer i granit, i on pulsira i diše, stvara neko veliko polje uspavljujuće energije. Ovde čovek ne može da razmišlja o jednostavnim stvarima. I nikada one velike nisu se osećale lakšim. Svih ovih ljudi više nema, a opet oni su tu, nikad manje kvarni, oholi, teški.

sanskritu reč pāpa označava greh i grešnika.

neka ga barem spale na lomači poput vrača, kao što su to učinili sa kostima Svetog Save baš tu na Vračaru.

- Nemojte da plačete za Patrijarhom! Vaša Majka je izmučena i sva u bolovima i Vi je ne volite. Tu ljubav su vam ovi muškarci u crnom oduzeli. Oteli su Vas od Vaše vekovne Majke koja rodila Vas je i koja pružala Vam je sve tako bezrezervno!

- Vi morate da plačete za Matrijarhom!

Potrebno je još malo samo grcnuti u tom blatu kojem doprinosimo globalnim privrednim rastom tako da shvatimo koliko smo se smanjili! I koliko smo mali!

Britanci su proizvodili opijum u Indiji i prodavali su 1 400 tona Kinezima. Kineska vlada je uočila da zlato odlazi iz zemlje i da je 2 miliona Kineza postalo zavisno od droga. Nakon što su odlučili da zabrane trgovinu Britanci su objavili rat koji je u istoriji poznatiji