Paulo Koeljo

Udruži se sa onima koji nikada nisu izgovorili: „U redu, to je to, ne idem dalje“, zato što je sve beskonačno kao smena godišnjih doba. Kada dostigneš cilj, moraš krenuti iznova, usput primenjujući stečeno znanje.

Da bi verovao u svoj vlastiti put, nema potrebe da dokazuje kako je tuđi put pogrešan.

Nikada ne bi trebalo da osuđujemo ljude. Prvo treba da naučimo da ih saslušamo i poštujemo. Stranac je dobar čovek. Nije me ponizio ili pokušao da dokaže da je bolji od mene, iako se možda činilo da jeste. Želeo je da se pohvali svojim veštinama i da za to dobije priznanje, iako je izgledalo kao da me izaziva

koji je uvek zategnut i spreman za bitku gubi snagu.

shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili usred nekog velikog grada. I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj i samo postoji taj trenutak i ta neverovatna sigurnost da je sve stvari pod suncem ispisala jedna ista Ruka. Ruka koja budi Ljubav i koja je stvorila jednu dušu bliznakinju za svaku osobu koja radi, odmara se i traži blago pod suncem.

Dan u kojem ne osetiš ljubav prema životu jeste dan kada će ti biti teško da jasno nišaniš.

Dobro razumeš tehniku i savladao si oružje, ali ne i svoj um.

Evo prvog uputstva Vitezovima: izbrisaćeš sve ono što si dosad zapisao u svesci svog života: nespokojstvo, nesigurnost, laž. A na njihovo mesto upisaćeš reč hrabrost. Ako tom rečju započneš putovanje i slediš ga s verom u Boga, stići ćeš tamo gde treba.“

I zato, kad ratnik svetlosti govori o stavovima svog brata, uvek zamišlja da je i on prisutan i da sluša njegove reči.

Ti si, međutim, tužan. To samo dokazuje da je tvoja duša još uvek živa.“