Predrag J. Marković

Сомбор је у 18. веку вероватно највећи српски град. Почетком 19. века то ће бити Нови Сад, са већим бројем Срба од Београда.

Поред назива „алтернативна историја“ укорењен је и термин „контрафактуална“, дакле „противчињенична“ или „нечињенична“ историја.

Све до владавине краља Милутина, Србија није гајила велике тежње нити имала широке могућности да игра пресудну улогу на Балкану.

Још од времена Петра Великог, када је Русија први пут од средњег века дошла надомак Балкана, постојале су идеје о подели полуострва између ње и Хабзбуршког царства.

време Катарине Велике руске трупе су избиле на Дунав

сваком случају, народ с таквом структуром је суштински подржавао демократију. Зато се огорчено борио у небројеним бунама, атентатима и немирима против свих покушаја увођења владарске или олигархијске диктатуре. Сви владари 19. века су то покушали и бивали су сузбијани, од Милоша до Александра Обреновића. Карађорђевићки уставобранитељи су такође неуспешно покушали да успоставе неку врсту чиновничке олигархије. Народ с таквом предисторијом борбе за демократију вероватно би се успротивио и покушајима да се могућа република претвори у диктатуру неког цивилног или војног председника.

Неки аутори виде разлоге за распад Југославије баш у тој недемократској природи те државе. По њима, распале су се само недемократске федерације (СССР, СФРЈ, ЧССР) док су демократске вишенационалне државе (Шпанија, Белгија, Британија, чак и Индија) опстале, уз све проблеме, реформе и трзавице. Занимљиво, вишенационалне европске државе које су преживеле одреда су монархије.

У сваком случају, бомбардовање 1999. године је још једном потврдило необичну особину нашег народа, коју неки зову „хибрис“. То је изазивање судбине и излажење изван оквира својих снага. А опет, тешко је замислити српску историју без те чудновате охолости.

Извесна наша историчарка је на једном месту рекла како смо радећи на Алтернативној историји Србије представили наше „историчарске мокре снове“.

самом временском прагу рађања нове Европе, наше земље бивају избачене из тог процеса и укључене у једно царство које се другачије развијало. Стицај тектонских геополитичких померања изместио је Србију из оног цивилизацијског круга у коме ће настати модерна Европа, током ренесансе, хуманизма и доба просвећености.