Franc Kafka

Jer ovde se čovek nije smeo nadati sažaljenju, i bilo je sasvim tačno ono što je Karl u tom pogledu čitao o Americi: ovde kao da su samo srećnici istinski uživali u sreći među bezbrižnim licima svog okruženja.

Pa, tako stoje stvari, nije uvek presudno to da li vam se sviđa ili ne

Ta usamljena dokolica zagledana u njujorški dan pun posla može se dozvoliti nekome ko putuje iz zadovoljstva, pa možda i preporučiti, iako ne bez оgrada, a za nekog ko će ovde ostati ona je propast, u ovom slučaju mirne duše se može primeniti ta reč, iako je preterivanje.

Jer ovde se čovek nije smeo nadati sažaljenju,

Njihova sigurnost dolazi samo od njihove gluposti.

Naša vlast, koliko je ja poznajem, a poznajem njene samo najniže stepene, ne traži krivicu među stanovništvom, već je, kako zakon kaže, krivica privlači i ona tamo mora da pošalje nas stražare.

„Žalosno mišljenje“, reče K. „Od laži se gradi poredak u svetu.“

„Kao pseto!“, reče on, i činilo se da će ga stid nadživeti.

Logika je, doduše, nepokolebljiva, ali ona ne odoleva čoveku koji hoće da živi.

Valja uvideti da taj veliki sudski organizam u neku ruku večno lebdi u vazduhu, pa ako bi čovek pokušao da tu nešto menja na svoju ruku, on bi sam sebi izvukao asuru ispod nogu i pao bi u bezdan. Međutim, taj veliki organizam lako će na drugom mestu – jer sve je ovde povezano – naknaditi taj mali poremećaj i izići će neizmenjen, ako ne možda i čvršći, budniji, još stroži, još opakiji.