Tamara Kučan

I šta ostaje posle svega? I šta ostaje kada shvatiš da te iste muke i dalje muče? Iste boli i dalje bole? Ostaje ti da vrištiš. Iz sve snage. Kao da si ružno sanjao... Samo, nažalost, nisi zaspao.

Ništa strašno, to su samo kazaljke... Kasne kada dolaziš. Žure kada odlaziš. Dolazio ili odlazio, čekao ili ispraćao, sat je pokvaren.

Bili mi grešni ili bezgrešni... Na kraju svi nosimo samo jednu etiketu... Mermernu, sa ispisanom godinom: od... do...

Tužnije od smrti čoveka... Tužnije je gledati ljubav koja umire. Znaš li zašto? Zato što kad ljubav umire, čovek ostaje živ, ali zakopan...“

Mali je ovo grad da bi se bivše ljubavi i srušeni snovi mimoišli.

Nikada nisam umela da igram sa rezervom niti sam htela da budem rezervni igrač. Htela sam sve ili ništa.

„Kada voliš, voliš u potpunosti. Kada voliš, ne odlaziš.“

Ja sam sve. Tako je kada se opredeliš da glumiš

Preživljavamo sebe. Kod preživljavanja života imate šansu da preživite. Kod preživljavanja sebe, teško

Pokušavam da pronađem skriveno značenje u njegovoj rečenici. Ne uspevam. Prazan je ovaj čovek. Prazne su njegove reči, prazne su njegove tišine.