Momčilo Petrović

Нема сумње да се негде спрема ново издање, које ће нам протумачити оно што сада проживљавамо.

Београђани су у капитализам ушли затворених очију – због дима са роштиља!

Први српски телевизор, назван „Тесла 59 ТВ“, имао је екран дијагонале 43 центиметра, и био тежак целих 20 килограма. Имао је 12 канала, а слика је постојала само на једном. Укључивао се у струју преко уређаја званог „стабилизатор“. Направљен је у фабрици Никола Тесла у Београду, а онда је политичком одлуком, производња пребачена у Ниш.

Најпродаванији апарат Електронске индустрије из овог града био је „амбасадор“, а ТВ пријемници прављени су и у Загребу (РИЗ – Радио-индустрија Загреб), Крању (Искра), и Бањалуци (Чајавец). Кад је почела производња колор телевизора, у прави план је избило Горење из Словеније.

Веровали у постојање лапота или не, остаје чињеница да се у неким селима као што је Велики Извор код Зајечара и дан-данас за неког ко је стар и неспособан каже да је „готов за мотку“

Нашој будућности стоји на путу често само наша прошлост.“

„Кад бих се још једном родио, само бих тебе волео“,

„Нашој будућности стоји на путу често само наша прошлост.“

Четрнаест година касније ово је Пери Тодоровићу, власнику Малих новина, првог таблоида у историји српске штампе,

Остала је записана ова његова изјава: „Ја више не верујем ни лекарима, ни медицини, ни било чему, јер они су против алкохола. Србин пије од рођења, па до смрти; како се роди, како расте, кад путује, кад се жени, кад се сахрањује, па ипак су Срби генијална нација. Ја их тако ценим према мојој жени…“

Завршни стихови ове песме гласили су: „У Србији прилике су таке / Бабе славе, презиру јунаке / Зато и ви не мучите се џабе / Српска децо, постаните бабе.“