Lako je izliti prošlost u kalup koji nam je prikladan i dostupan, ali drevni svet bio je mnogo prefinjeniji i međusobno povezaniji nego što ponekad rado mislimo. Stav da je Rim praotac zapadne Evrope previđa činjenicu da se Rim umnogome ugledao na Istok i da su ga istočni uticaji raznovrsno oblikovali. Svet starog veka u velikoj meri bio je prethodnik sveta kakav danas poznajemo – živ, konkurentan, delotvoran i energičan. Pojas gradova stvorio je lanac kroz Aziju. Zapad se okretao ka Istoku, a Istok se okretao ka Zapadu. Zajedno sa sve gušćim prometom između Indije, Persijskog zaliva i Crvenog mora, drevni putevi svile vrveli su od života.
Pogled Rima bio je uprt u Aziju od trenutka kada se iz republike preobrazio u carstvo. Ispostavilo se da je Aziji bila okrenuta i duša Rima, jer je Konstantin, kao i samo Rimsko carstvo, pronašao boga, a nova vera takođe je poticala s Istoka. Iznenađujuće, ne iz Persije ili Indije, nego iz nevažne provincije u kojoj je tri veka ranije Pontije Pilat izašao na zao glas kao namesnik. Hrišćanstvo će se uskoro proširiti na sve strane.