Artur Konan Dojl

Moj život je jedan dugi napor da pobegnem od svakidašnjice. Ovi mali problemi pomažu mi u tome.“

L’homme c’est rien – l’oeuvre c’est tout******,

Za Šerloka Holmsa ona je uvek bila Žena sa velikim Ž. Retko sam ga čuo da je nazove ma kojim drugim imenom. U njegovim očima, ona baca u zasenak sve pripadnice svoga pola i njime vlada.

Holms svojim držanjem nije odavao naznaku bilo kakvih osećanja. To se retko dešavalo,

vanja nekog zločina.“
„Ne, ne. Nema nikakvog zločina“, rekao je Šerlok Holms smejući se. „U pitanju je samo jedan od onih ćudljivih sitnih incidenata kakvi se dešavaju kada se četiri miliona ljudskih bića tiska na površini od nekoliko kvadratnih kilometara. Usled sila akcije i reakcije, u tako gustom roju ljudskog roda mogu se očekivati svakakve

Upravo suprotno, Votsone, vidite sve. Vama, međutim, ne polazi za rukom da izvedete zaključke na osnovu onog što vidite. Suviše ste snebivljivi.“
„Onda vas molim da mi kažete kakve ste vi zaključke izveli na osnovu onoga što ste videli na ovom šeširu.“

u njoj i imati.“
„A na osnovu čega zaključujete da je osiromašio?“
„Ovaj šešir je star tri godine. Tada su u modi bili ovi ravni obodi s uvijenim ivicama. U pitanju je šešir najboljeg kvaliteta. Pogledajte traku rebraste svile i izvanrednu podstavu. Ako je ovaj čovek mogao da priušti sebi jedan tako skup šešir pre tri godine, i ako otad nije kupio nijedan, onda mora da je pao na niske grane.“

„Ovaj šešir niko nedeljama nije očetkao. Ako, dragi moj Votsone, vidim na vašem šeširu nedeljnu naslagu prašine, i ako vam supruga dozvoli da takvi izađete u svet, onda ću početi da strahujem da je i vas zadesila ista nesreća i da ste izgubili naklonost svoje supruge.“