Rejčel Kušner

Stavio je toliko kolonjske vode da je delovalo da se priključio na sam njen izvor, mesto odakle sva ona teče.

Nisam želela da budem podvrgnuta njegovoj sreći, koja se, izgleda, nije zasnivala ni na čemu, već je bila tanak sloj lepog raspoloženja razvučen preko praznine

Okrenula se ka meni pod tom šminkom koja joj je napola brisala lik

sa zalaskom sunca boje sladoleda od pomorandže

Mogu poznati samo sebe, ako ikoga mogu poznati. Mogu suditi samo sebi

Bio je prinuđen da preživljava u pukotinama, na marginama, da se krije u jednom svetu bez valjanih mesta za skrivanje. Gde svi kupuju oružje,