Frančeska Imakolata Čaoki

U pismu nisu zazirali od teških reči: Primetno je bezmalo potpuno odsustvo transparentnosti, kako u bilansima Svete stolice, tako i u bilansima Guvernatorata. [...] Postoji osnovana sumnja da Vatikan, u celini, ima ozbiljan strukturni deficit. [...] Troškovi su se oteli kontroli.

Ne napušta me osećaj bespomoćnosti. Na kraju krajeva, šta ja znam o tim ljudima s kojima, u teoriji, treba da sarađujem, kako bismo za nekoliko meseci ispravili ono što je činjeno tokom decenija, stoleća lošeg upravljanja, ako ne i istinske korupcije u Vatikanu?

Svaki proces kanonizacije košta stotine hiljada evra, koliko se plaća postulatorima, a kad se pažljivo pogledaju računi, jasno je da za mesto u raju treba imati poveći račun na Zemlji, „podgojen” prilozima vernika, možda sugrađana podstaknutih iskrenom željom da imaju „svog” sveca.

Čini se da su i jedni i drugi prevareni. Ili bi bili prevareni da svoje priloge daruju u današnjem Vatikanu. Zato što Petrov novčić, običaj skupljanja priloga od vernika, namenjenih Svetom ocu, koji taj novac daruje onima kojima je najpotrebniji, zapravo predstavlja jednu ogromnu crnu rupu. U bilansima koji su dospeli do Komisije, ispravno su (tako se bar čini) uneti prihodi u taj fond, ali nigde nisu zabeleženi rashodi. Drugim rečima, ne zna se kako se taj novac troši.

Nailazim i na stavku „sredstva na čekanju”, najbesmisleniju, iako je reč o manjoj sumi: 6 miliona evra. Šta to znači „na čekanju”? Zašto su na čekanju? Šta se čeka da se ta sredstva rasporede? Taj novac ljudi su darivali uvereni da će biti odmah upotrebljen za nešto korisno. Zar je to Crkva koja brine o siromašnima? Crkva koja gomila novac kao što ga tvrdica gomila u sefu, dok ljudi umiru od gladi?

Imam utisak da je svet vatikanskih banaka još tajanstveniji od ostatka finansijskog sveta

Džordž Pel je najvažniji predstavnik Katoličke crkve u Australiji, koju bi rado napustio: više puta je obrazlagao svoj slučaj pred papom Benediktom XVI. Istraga o sveštenicima pedofilima, u kojoj ga optužuju da ih je štitio, godinama se vodi a kardinal je već nekoliko puta morao da odgovara na pitanja o zlodelima nekolicine pedofila iz svoje dijeceze. Sad se ponovo našao u središtu oluje, no ovoga puta, posle slične pošasti koja je izbila u Sjedinjenim Državama, na osnovu optužbi iznetih u Boston globu, biće teško zataškati skandal. Bujica gneva vernika mogla bi i njega da odnese. Ionako ga već zovu Pedopel ili Pel Pot,5 a on svakako ne planira da skonča u nekoj zabačenoj dijecezi. U Rimu, vatikanski plašt pokriva svaku mrlju.

Posle svečane zakletve u kapeli Doma Svete Marte, Komisija za ekonomsko-administrativnu i organizacionu strukturu Svete Stolice (COSEA) prvi put će se sastati kako bismo napravili nacrt akcionog plana za narednih nekoliko meseci: strategije, prioriteti, zahvati. U tom lavirintu vatikanskih institucija, nikada nećemo naći ono što tražimo ako na samom početku jasno i precizno ne postavimo ciljeve.

Ponekad bi mi se učinilo da preterujemo u obazrivosti, a onda bih podsetila sebe gde se nalazimo. U Vatikanu nas okružuje daleko više neprijatelja nego prijatelja, a povrh svega, pred nama je zadatak koji mnogima neće biti po volji

Pokušavao je da u uđe u trag tokovima novca Vatikanske banke, i dalje u velikoj meri obavijene velom tajne, ali je, zatrpan lavinom sumnji i insinuacija na račun svojih profesionalnih sposobnosti, čak i on morao da ode. A novorođena Komisija istraživaće sve finansijske resore u Vatikanu, kako bi mapirala njihovo delovanje, otkrila eventualne neefikasnosti i postavila plan na osnovu kojeg će se sve te institucije racionalisati, a njihovo delovanje postati transparentnije. Istrazi će biti podvrgnuta i APSA,7 Uprava za imovinu Svete stolice, još jedna važna finansijska institucija, čiji je zadatak da upravlja ogromnom nepokretnom imovinom Vatikana.