Džonatan Hajt

„Šta je smisao života?“ Opet, oslanjajući se na antičku mudrost i modernu nauku, možemo naći ubedljive odgovore na pitanje svrhe unutar života. Konačna verzija hipoteze sreće jeste da sreća dolazi iz međuprostora. Sreća nije nešto što možete naći, pribaviti ili postići direktno. Morate postići neophodne uslove i onda sačekati. Neki od tih uslova su unutar vas, poput koherentnosti među delovima i nivoima vaše ličnosti. Drugi uslovi nalažu odnos sa stvarima izvan vas: baš kao što su biljkama potrebni sunce, voda i dobro zemljište da bi napredovale, ljudima su potrebni ljubav, rad i povezanost sa nečim većim. Vredi stremiti odgovarajućim odnosima između sebe i drugih, između sebe i svog rada, i između sebe i nečeg većeg od sebe. Ako potrefite te odnose kako treba, osećaj svrhe i smisla će se pojaviti.

Dobar brak je jedan od faktora života koji su najsnažnije i najdoslednije povezani sa srećom.14 Deo te očigledne koristi potiče iz „reverzne korelacije“: sreća dovodi do braka. Srećni ljudi stupaju ranije u brak i ostaju u njemu duže nego oni sa nižom polaznom tačkom sreće, ne samo zato što su privlačniji za partnere sa kojima se viđaju već i zato što je sa njima lakše živeti u braku.15 Ali dobar deo očigledne koristi čini stvarna i trajna korist od pouzdanog druženja, koje je osnovna potreba; mi se nikada do kraja ne prilagodimo ni njemu, ni njegovom odsustvu.

Bogati su u proseku srećniji od pripadnika srednje klase, ali samo malo, a deo tog odnosa je reverzna korelacija: srećni ljudi brže se bogate zato što su, kao na bračnom tržištu, privlačniji za druge (poput šefova), i takođe zato što njihove česte pozitivne emocije pomažu da se oni posvete projektima, marljivo rade i investiraju u svoju budućnost.