Emili Bronte

On će i voleti i mrzeti prikriveno, a smatrati da je drskost ako ga neko voli ili mrzi otvoreno.

Dok sam uživao mesec dana na morskoj obali, našao sam se u društvu jednog čarobnog bića – prave boginje u mojim očima sve dok nije počela da obraća pažnju na mene. Nikad joj nisam „izjavio ljubav“ rečima, ali, ako pogledi govore, i najobičniji idiot je mogao pogoditi da sam bio zaljubljen do ušiju. Najzad me je shvatila i uzvratila mi pogled – najljupkiji koji se može zamisliti. A šta sam ja učinio? Priznajem sa stidom – ledeno sam se povukao u sebe kao puž

Bila je vitka i, očigledno, vrlo mlada. Imala je lep stas i najjedinstvenije lišce koje sam ikad imao zadovoljstvo da vidim; sitne crte, veoma pravilne, svetloplavi ili, bolje reći, zlatni uvojci slobodno su joj padali po nežnom vratu, a oči, da su imale prijatan izraz, bile bi neodoljive. Na sreću po moje zaljubljivo srce, jedino osećanje koje su izražavale lebdelo je između prezira i neke vrste očajanja, što je bilo sasvim neprirodno.

Mislio sam, ako sam ja izazvao oblak, treba i da ga rasteram. Nemoguće je da oni svaki dan sede ovako smrknuti i ćutljivi, nemoguće je, ma koliko da su rđave naravi, da je opšta namrgođenost njihov svakodnevni izraz.

sused mi je bio skoro odvratan; iz iskustva sam znao da sam prilično privlačan.

Lepe oči male veštice dobiše izraz podrugljive zlobe, a Džozef, dršćući od straha, žurno izađe, moleći se i uzvikujući „bezbožnice“. Smatrao sam da se ona tako ponaša da bi napravila jednu, ne baš veselu, šalu, i kad ostadosmo sami pokušah da je zainteresujem za svoju nedaću.

Ubeđen sam da neko ko ima lice kao što je vaše mora biti dobrog srca.

Ketrin Ernšo, tu i tamo promenjeno u Ketrin Hitklif, a zatim u Ketrin Linton

razobličim Džejbsa Branderhama kao grešnika koji je učinio greh koji nijednom hrišćaninu ne treba oprostiti.

„Gospodine“, uzviknuo sam, „sedeći ovde u ova četiri zida bez prekida, izdržao sam i oprostio četiri stotine devedeset glava vaše propovedi. Sedamdeset puta sedam puta uzimao sam šešir i hteo da odem – sedamdeset puta sedam puta ste me naterali da ponovo sednem. Četiri stotine i devedeset prvi put je isuviše.

Ketrin Linton“, odgovori drhtavi glas. (Zašto mi je palo na pamet ime Linton? Pročitao sam Ernšo bar dvadeset puta umesto Linton.)