Oskar Vajld

Oko svega što se telesno i duhovno izdvaja i ističe, lebdi kao neka kob, kao što je ona što izgleda da prati nesigurne korake kraljeva kroz celu istoriju. Bolje je ne razlikovati se ni od koga. Ružni i glupi ljudi najbolje žive. Oni su u stanju da sede mirno i blenu u igru.

Oni, doduše, ne znaju za pobede, ali isto tako ne znaju ni za poraze. Žive kao što bi trebalo svi mi da živimo: bezbrižno, ravnodušno i spokojno. Oni ne čine nikome zla, ali i ne primaju ga iz tuđih ruku

verujem, kada bi samo jedan čovek hteo svoj život da proživi u potpunosti i do kraja, da dâ svakom osećanju oblik, svakoj misli izraz, svakom snu stvarnost... verujem da bi svet dobio takav zamah radosti da bismo mi zaboravili sve bolesti srednjeg veka i vratili se helenskom idealu – ili možda nečemu što bi bilo intimnije i bogatije od helenskog ideala.