Džejms S.A. Kori

A život je, kako je to govorio Filipov otac, bio rizičan posao.

Njen osmeh je imao dejstvo sipanja vode na opekotinu.

bilo mračnih misli, nije bilo krivice, nije je pozadi u glavi kljuckala sumnja u sebe samu. Ili je bila previše umorna za to, ili joj se dogodilo nešto drugo dok je obraćala pažnju na druge stvari.

U tome se, pomisli ona, razlikuju samoća i izolovanost.

Filip ih je iz principa mrzeo kako pojedinačno, tako i sve zajedno.

Na kraju krajeva, mi smo i dalje ljudi. Određeni procenat među nama uvek će otpadati na seronje.“

Neke stvari ostaju tajne čak i kad ih čovek saopšti drugima

Beton zamenjuje šumu. Nađeš li mu se na putu, ostaćeš zabetoniran. Uspeš li da preživiš u pukotinama, napredovaćeš bilo gde. Pukotina uvek ima.

ivot u pukotinama, ali ipak život. Prilagođavanje, ne smrt.

Njegovi preci su proveli nekoliko milijardi godina gradeći sve svoje unutrašnje strukture pri konstantnoj teži od jedne gravitacije koja je vukla naniže, i njegov organizam je odahnuo sa olakšanjem jer je osećao da je to neverovatno ispravno.

Činilo se da kompjuteri mogu da se programiraju da rade gotovo sve osim da naslute kada neko ima loše namere.