Bet Kempton

Ži­vo­tom is­pu­nje­nim le­po­tom, po­ve­za­nim sa pri­ro­dom, pro­že­tim ener­gi­jom sva­kod­nev­nog bla­go­sta­nja

ne­sa­vr­še­ne i ne­pot­pu­ne pri­ro­de sve­ga.

Na­če­la va­bi-sa­bi­ja uče nas da odu­sta­ne­mo od po­tra­ge za sa­vr­šen­stvom i pri­hva­ti­mo se­be ona­kve ka­kvi smo. Pru­ža­ju nam sred­stva da po­beg­ne­mo od ha­o­sa i ma­te­ri­jal­nog pri­ti­ska sa­vre­me­nog ži­vo­ta, da bi­smo bi­li sreć­ni sa ma­nje. Pod­se­ća­ju nas da tra­ži­mo le­po­tu u sva­kod­ne­vi­ci, da joj se pre­pu­sti­mo i, sa­mim tim, ose­ti­mo za­hval­nost pre­ma sa­mom ži­vo­tu.