Da se razumemo, nije ovo neka književna umetnost, nema književnu vrednost, ali ima ljudsku, ovo nije priča o zlu, već upozorenje..ako se posle toga zamislimo, Simonida je postigla cilj. Takva deca i ljudi su oko nas, tu i tamo pročitamo nešto o tome i zaboravimo na to, jer, to se ne dešava nama već tamo nekim porodicama..a oni su svuda oko nas, imaju svoje hramove, svoje skupštine i tek poneko o tome i piše. Jezivo.