Linda Malali Hant

Razmišljam kako je gospodin Danijels opisao one slavne ljude koji su patili od disleksije. Imali su petlju. Rekao je da je to spremnost da se proba ponovo u slučaju neuspeha – da se u nečemu istraje čak i kada je teško. Takođe nam je rekao da se mnogi slavni ljudi nisu bojali da greše, bez obzira koliko puta grešili. Mislim da će mi greške sada smetati manje nego pre.

„To me podseća na predsednika Ruzvelta, Tedija, koji je išao u lov i otkrio kako je jedan njegov saradnik vezao medveda za drvo da bi ga ovaj lakše pogodio. Odbio je da puca na medveda i oslobodio ga je. Zato se danas kod nas plišani medvedi zovu Tedi.****** Po predsedniku i tom danu.“

Sve će biti drugačije.

Kao da ptice mogu da plivaju, a ribe da lete.

Od nemogućeg do mogućeg.

Dragi čitaoci,

Kao i toliki drugi odrasli, i ja sam nekad bila dete.

Uvek me zaboli glava kada predugo gledam kako crna slova sijaju na belom papiru.

Guram ruke u džepove da ne bi same uradile nešto zbog čega ću zažaliti. Kad bih samo tako mogla i sa ustima.

Dok se mama napokon vratila kući, već sam zagrejala večeru u mikrotalasnoj i gledam TV dok crtam lamu ljubimca po imenu Buč Kasidi.

On izgleda pomalo tužno dok gleda novčić. „Znaš, deka je rođen 1933. Zato sam ih izabrao. Oba su iskovana te godine.“

Gledam svoj s Merkurom i datum, i pomišljam kako bi bilo lepo da ljudi traju koliko i novčići.

„Jesi videla kako je onaj mislio da sam naivac? Kako je pokušao da me pređe? Upamti jedno. Kad ljudi ništa ne očekuju od tebe, to ponekad možeš da okreneš u svoju korist.“

A onda ćutim zato što ne znam šta sam mislila i nervozna sam i sramota me je, i to nikad nije dobro kad pokušavam nešto da kažem. Svaka reč je nova lopata puna zemlje iz rupe koju sam sama sebi iskopala. Zato mislim da je najbolje da začepim.

Kejša se brzo ustremljuje na nju. „Zašto ti uvek moraš nekoga da spuštaš?“, pita.

„Zato što neki to zaslužuju, eto zašto“, odgovara Šej.

„Zaslužuju da ih spuštaš? Stvarno?“, pita Kejša.

Albert ispravlja kravatu, a ona je jedini deo njegove odeće koji mu nije ni premalen ni prevelik. Na sebi čak ima i one patike kojima je odsekao pete. „Znaš“, kaže, „logički, ako neko nekoga spušta, to znači da je taj neko već ispod te osobe.“