Matijas Edvardson

Obično kažem da verujem, a ne da znam. Kada čovek veruje da nešto zna, treba da se dobro preispita. Ja život posmatram kao neprestano učenje.

Većina misli da sam glup. I da sam toliko uvrnut da čak uopšte ne kapiram da sam drugačiji. A u stvari su glupi oni. Idioti koji govore kako vole različitost i kako svako treba da ima pravo da bude baš ono što jeste. Ali to samo tako kažu. Prazne priče.

Ja više volim automobile i kompjutere.

I životinje.

Da mama toliko ne cvika od pasa, i da imamo više para, kupio bih jednog. Boksera ili labradora. Kažu da je pas čovekov najbolji prijatelj. Veran i pouzdan.

Najgora je kazna za psa kada ga isključite iz čopora. A ne da ga grdite, tučete ili izgladnjujete. Za psa je najgore da bude izopšten. Da mu se ne dozvoli da bude sa ostalima.

I ljudi su na mnogo načina takođe životinje. Mi smo samo umislili da smo nešto posebno.

Samo smo izabrale da okolini prikažemo različite stvari. Tako to funkcioniše. Svi imamo naše tajne, dubinu i mrak u koje puštamo malo koga drugog. Ako se zagrebe samo malo dublje, ubrzo se u svakom od nas pronađu zastrašujuća sranja.