Jesper Jul

Škole su u istoj meri kao i porodice pogođene zaokupljenošću sobom, koja ne preza ni od sukoba i opštom nesigurnošću, a crkva u mnogim zemljama ima problema da svoje nesumnjivo pozitivne vrednosti prenese na takav način da ljudi osete da se one odnose na njih.

četiri oslonca koji su važni za blagostanje porodice i koji deci pomažu da razviju zdrav osećaj sopstvene vrednosti: ravnopravno dostojanstvo, integritet, autentičnost i odgovornost.

Deca, dakle, mogu da odigraju vrlo konkretnu ulogu i da budu od velike pomoći u procesu roditeljevog razvoja, a čovek treba da bude dovoljno pametan da taj poklon i prihvati.

Deca, međutim, zapravo moraju biti već relativno odrasla da bi roditelje provocirala svesno. Nema sumnje da se roditelji dosta često osećaju isprovociranim, ali to je nešto sasvim drugo i ne mogu se deca optužiti za to. To spada u onu kategoriju osećanja za koju je korisno da sami preuzmemo odgovornost.

U odnosu s partnerom skloni smo da smatramo odbijanjem ako se naši dobronamerni darovi ne prihvataju, ili ako se vraćaju na adresu pošiljaoca. To shvatamo lično, umesto da odatle učimo. Imajte to na umu prilikom narednog sukoba sa svojim partnerom. Verovatno ćete uglavnom razmišljati o tome kako da se odbranite, ili koje su slabosti i greške vašeg partnera – a to je čist egocentrizam od kog nema koristi.

Konstruktivna egocentričnost vodi sledećim pitanjima: jesam li to što sam želeo da kažem mogao reći tako da obogatim naš odnos i da budem autentičniji?

Onaj prvi oblik egocentričnosti, koji je u osnovi samo zaostatak iz detinjstva, kad smo sebi pripisivali krivicu zbog grešaka i povređenosti svojih roditelja, glavni je neprijatelj uzajamnosti i neminovno se završava usamljenošću.

Ako porodica jača pojedinca, i on jača porodicu.

Roditelji iz posleratnog doba svoje „ne“ mogli su da obrazlože teškom ekonomskom situacijom, ili društvenim konsenzusom oko vrednosti. Najveći broj današnjih roditelja ne može više da posegne za tim argumentima – argumentima koji imaju spoljni karakter. U sopstvena vrednosna merila pouzdaju se tek retko. Ovo poslednje povezano je s tim što se vaspitanje dece pre pedeset godina zasnivalo osamdeset odsto na moralu i dvadeset odsto na znanju. Danas je obrnuto. Naše znanje o deci u proteklih trideset godina takoreći je eksplozivno naraslo, pošto za njih pokazujemo veće interesovanje nego bilo koja druga generacija dosad

Suprotnost diktaturi roditelja je diktatura dece. Alternative predstavljaju ravnopravno dostojanstvo i lična odgovornost

Porodica u kojoj jedni obavljaju svoj posao, dok ga drugi odbijaju, nije ravnodostojna zajednica.

Razlika između preuzimanja odgovornosti i obavljanja određenog posla veoma je velika. Odgovornost stalno zahteva velike količine mentalne energije, dok poslovi zahtevaju samo onoliko energije koliko je neophodno da se obave. U

Kada roditelji deci preotmu svu ličnu odgovornost, ona reaguju tako da postaju društveno neodgovorna