Saša Arango

Njegov moto uvek je bio da ti život daje sve – ali nikada sve odjednom.

Vera u ljudsku dobrotu je predrasuda koje je teško osloboditi se.

Nikakvo dobro delo ne može da poništi ono loše – ali ne činimo zbog toga dobra dela. Zar ne?

Nije morao da kaže ili dokaže ništa posebno, jer su svi znali da pisac ne može da radi ništa osim da piše, a svako može da piše. Ne treba vam nikakvo određeno znanje ili veština, niti morate da kažete ništa naročito o sebi. Osim nešto malo životnog iskustva, ne treba vam nikakvo obrazovanje vredno pomena; nema potrebe da pokazujete diplomu, samo rukopis. Prepuštate konačnu procenu svojim kritičarima i čitaocima, jer što manje govorite o svom radu, to više zračite svojom aurom.

Sasvim je moguće da karijera svakog psihopate počinje nekim tragičnim događajem, ali često je taj događaj samo rođenje. Zlo se rađa nevino.

Ne postoji tišina kao što je ona koju stvara odsustvo druge osobe. Lišena svega poznatog, to je tišina koja je neprijateljska i puna prekora. Senovite prilike nečujno izranjaju iz sećanja i počinju svoju predstavu. Halucinacije se mešaju sa stvarnošću, glasovi dozivaju dok se prošlost vraća.

Zna se da su naše najgore greške one koje ne primećujemo.

Životinje ne razumeju mnogo toga, ali sve znaju. Ljudi prave greške, zato što veruju; ljudi glavačke jure ka uništenju, jer se nadaju. Životinje se ne nadaju, ne gledaju u budućnost i ne sumnjaju u sebe.

Budućnost je neizvesna. Svako ko kaže da zna šta budućnost nosi lažljivac je. Prošlost nije ništa drugo nego sećanje i stoga čista izmišljotina – samo je sadašnjost izvesna, daje nam prostora za razvoj, a i ona se ponovo završi za tili čas.