Bet O’Liri

– Ništa nije izgubljeno, sve se može naći ako se traži.

– I nisam gruba. Ja sam… direktna. A to je baš ljupko.

„Nije lako pokloniti nekome srce, ali je izvodljivo ako ti ta osoba pokloni svoje u istom trenutku, poput dva vojnika koja polažu oružje.“

Sve kao da se usporilo, stišalo, izbledelo, kao da je neko ugasio svet

nedostaje mi, ali mi ponekad nedostaje ideja muža, neko na čiju bih se ruku mogla osloniti kad silazim iz busa niz nezgodni stepenik, ko bi mi pridržao kišobran dok plaćam šolju čaja.

Ne bih shvatila sebe da nisam bila neko drugi.

Kada ljudi govore o gubitku, uvek kažu da nikada više nećeš biti isti, da će te promeniti, da će ostaviti rupu u tvom životu.“ Glas mi je sada zagušen suzama. „I te stvari su nesumnjivo tačne. Ali kad izgubiš nekoga koga voliš, ne izgubiš sve što su ti pružili. Nešto ti ostave.

Ali žene su samo, znate, ljudi. A neki ljudi su prosto odvratni.

Ubrzo potom precrtavam moguće da je potekao od aždaja, zato što ne bi trebalo da mešam njegove roditelje u ovo – možda su bili savršeno pristojni, koliko ja znam. Ali ostavljam deo s mačićima.

Pored toga što je veoma stara i veoma kritički nastrojena, Nikola je takođe veoma izolovana. Rekla mi je kada smo se prvi put upoznale kako nije znala šta znači usamljenost dok joj muž nije preminuo pre četiri godine; sad prolaze dani, nekada sedmice, bez makar pukog ukrštanja pogleda s drugom živom dušom. Nema ničega poput toga, kaže. To je vrsta ludila.