Džejn Ostin

Da je Elizabetino mišljenje bilo zasnovano samo na braku njenih roditelja, ona ne bi mogla imati vrlo prijatnu sliku o bračnoj sreći i domaćem spokojstvu. Njen otac, osvojen mladošću i lepotom i onim izgledom dobrodušnosti koji mladost i lepota obično imaju, oženio se devojkom čija su slaba pamet i uskogrudost u njihovom braku vrlo rano potpuno prekinule pravu ljubav prema njoj. Poštovanje, uvažavanje i poverenje iščezli su zauvek i oborena su sva njegova gledišta o domaćoj sreći. Ali gospodin Benet nije bio te naravi da traži utehu za razočaranja prouzrokovana njegovom vlastitom nepromišljenošću u onim zadovoljstvima koja odveć često teše nesrećnike u njihovoj ludosti ili poročnosti. Voleo je prirodu i knjige i iz te dve sklonosti ponikla su njegova glavna uživanja. Svojoj ženi vrlo je malo dugovao izuzev to što su ga njeno neznanje i njena ludost uveseljavali. To nije ona vrsta sreće za koju bi čovek obično želeo da duguje zahvalnost svojoj ženi, ali gde nema drugih razonoda, pravi filozof će iskoristiti ono što mu se pruža.

Elizabeta, međutim, nije nikad bila slepa za nepriličnost ponašanja svoga oca kao muža. Uvek je gledala na to s bolom, ali zbog poštovanja prema njegovim sposobnostima i iz zahvalnosti za njegovo ljubazno postupanje prema njoj, trudila se da zaboravi ono što nije mogla da ne vidi, kao i da odagna iz svojih misli njegovo stalno kršenje bračne dužnosti i uljudnosti, koje je, zato što je izlagao svoju ženu preziranju njene dece, bilo za najveću osudu. Ali nikad nije osećala tako duboko kao sad nezgode koje neminovno prate decu tako neskladnog braka, niti je ikad bila tako svesna zla koje potiče iz tako rđavo primenjene očeve sposobnosti; sposobnosti koja bi, pravilno iskorišćena, bar sačuvala ugled njegovim ćerkama kad već nije mogla povećati mudrost njegove žene

„Časti mi, Ema, kada čujem kako zloupotrebljavate svoj razum, dođe mi da i sam počnem tako misliti. Bolje biti bez pameti nego je tako rđavo primenjivati.“

„Zaista, veoma žalim što sam ovog puta bila u pravi. Radije bih bila vesela nego mudra.“

Moje dobre osobine su pod tvojom zaštitom i možeš ih uveličavati koliko god je moguće; a zauzvrat, moje je da iskoristim priliku da te što češće zadirkujem i da se prepirem s tobom; pa ću odmah i početi pitanjem zašto si se toliko nećkao da pređeš na stvar? Zašto si se toliko stideo od mene kad si prvi put došao i ostao na večeri kod nas? Zašto si, kad si već došao, izgledao kao da ne mariš za mene?

– Zato što si bila ozbiljna i ćutljiva i nisi mi dala nikakvo ohrabrenje.

– Ali bila sam zbunjena.

– I ja isto tako.

– Mogao si više razgovarati sa mnom kad si dolazio na večeru.

– To bi mogao čovek koji je manje osećao.

Sujeta i gordost su različite stvari, mada se te reči često upotrebljavaju kao sinonimi. Čovek može biti gord, a ne biti sujetan. Gordost se više odnosi na naše mišljenje o nama, sujeta na ono što bismo hteli da drugi misle o nama.

„S kim ćete igrati?“, upitao ju je gospodin Najtli.

Na trenutak se kolebala, a zatim je odgovorila: „S vama ako me zamolite.“

„Hoćete li?“, rekao je nudeći joj ruku.

„Zaista hoću. Dokazali ste da umete da igrate, a znate, nismo mi baš toliki rod da bude neprimereno da igramo zajedno.“

„Rod! Zaista, nismo.“

Zar je novina da je sve na ovom svetu nejednako, nedosledno, neskladno – i da slučaj i prilike, kao drugorazredni uzroci, upravljaju ljudskom sudbinom?

Ne umem ja da držim govore, Ema“, uskoro je nastavio, i glasom u kom se osećala iskrena, odlučna i naročita nežnost, kadra da je koliko-toliko ubedi. „Da sam vas voleo manje, bio bih kadar o tome govoriti više. Ali vi me poznajete. Od mene samo istinu čujete. Korio sam vas i pridikovao vam, i vi ste to podnosili kako nijedna žena u Engleskoj ne bi. Podnesite i sada istine koje ću vam reći, najdraža Ema, onako dobro kao što ste podnosili i moje prekore. Možda vam se neće dopasti kako ih

izgovaram. Sam bog zna da sam nevešt u udvaranju. Ali vi me razumete. Da, vidite, vi razumete moja osećanja... i uzvratićete ako možete. Za sada vas samo molim da čujem, samo jednom da vam čujem glas.“

Želela je da igra, peva i veselo uzvikuje, i dok ne prošeta malo, porazgovara sa sobom, ismeje se i razmisli, neće biti sposobna ni za šta razborito