Džejn Ostin

Da je Elizabetino mišljenje bilo zasnovano samo na braku njenih roditelja, ona ne bi mogla imati vrlo prijatnu sliku o bračnoj sreći i domaćem spokojstvu. Njen otac, osvojen mladošću i lepotom i onim izgledom dobrodušnosti koji mladost i lepota obično imaju, oženio se devojkom čija su slaba pamet i uskogrudost u njihovom braku vrlo rano potpuno prekinule pravu ljubav prema njoj. Poštovanje, uvažavanje i poverenje iščezli su zauvek i oborena su sva njegova gledišta o domaćoj sreći. Ali gospodin Benet nije bio te naravi da traži utehu za razočaranja prouzrokovana njegovom vlastitom nepromišljenošću u onim zadovoljstvima koja odveć često teše nesrećnike u njihovoj ludosti ili poročnosti. Voleo je prirodu i knjige i iz te dve sklonosti ponikla su njegova glavna uživanja. Svojoj ženi vrlo je malo dugovao izuzev to što su ga njeno neznanje i njena ludost uveseljavali. To nije ona vrsta sreće za koju bi čovek obično želeo da duguje zahvalnost svojoj ženi, ali gde nema drugih razonoda, pravi filozof će iskoristiti ono što mu se pruža.

Elizabeta, međutim, nije nikad bila slepa za nepriličnost ponašanja svoga oca kao muža. Uvek je gledala na to s bolom, ali zbog poštovanja prema njegovim sposobnostima i iz zahvalnosti za njegovo ljubazno postupanje prema njoj, trudila se da zaboravi ono što nije mogla da ne vidi, kao i da odagna iz svojih misli njegovo stalno kršenje bračne dužnosti i uljudnosti, koje je, zato što je izlagao svoju ženu preziranju njene dece, bilo za najveću osudu. Ali nikad nije osećala tako duboko kao sad nezgode koje neminovno prate decu tako neskladnog braka, niti je ikad bila tako svesna zla koje potiče iz tako rđavo primenjene očeve sposobnosti; sposobnosti koja bi, pravilno iskorišćena, bar sačuvala ugled njegovim ćerkama kad već nije mogla povećati mudrost njegove žene

„Časti mi, Ema, kada čujem kako zloupotrebljavate svoj razum, dođe mi da i sam počnem tako misliti. Bolje biti bez pameti nego je tako rđavo primenjivati.“

„Zaista, veoma žalim što sam ovog puta bila u pravi. Radije bih bila vesela nego mudra.“

Moje dobre osobine su pod tvojom zaštitom i možeš ih uveličavati koliko god je moguće; a zauzvrat, moje je da iskoristim priliku da te što češće zadirkujem i da se prepirem s tobom; pa ću odmah i početi pitanjem zašto si se toliko nećkao da pređeš na stvar? Zašto si se toliko stideo od mene kad si prvi put došao i ostao na večeri kod nas? Zašto si, kad si već došao, izgledao kao da ne mariš za mene?

– Zato što si bila ozbiljna i ćutljiva i nisi mi dala nikakvo ohrabrenje.

– Ali bila sam zbunjena.

– I ja isto tako.

– Mogao si više razgovarati sa mnom kad si dolazio na večeru.

– To bi mogao čovek koji je manje osećao.

Sujeta i gordost su različite stvari, mada se te reči često upotrebljavaju kao sinonimi. Čovek može biti gord, a ne biti sujetan. Gordost se više odnosi na naše mišljenje o nama, sujeta na ono što bismo hteli da drugi misle o nama.

Nije isključeno da čovek može živeti i bez igranja. Poznati su i slučajevi u kojima su mladići i devojke proveli mnoge mesece, a da ni na kakvom balu nisu bili, štaviše, ni duh ni telo nisu im zbog toga pretrpeli nikakvu štetu; ali kada se jednom započne – kada se radost brzog pokreta makar i jednom oseti, premda nakratko – zaista bi društvo koje ne bi tražilo još ove blagodeti moralo biti veoma tromo

Nije mi namera da vas okrenem protiv njega, ali on zaista nije onakav kakav bi trebalo da bude!“

Zaista, veoma žalim što sam ovog puta bila u pravi. Radije bih bila vesela nego mudra

Maj je za sve bolji od februara. G

„S kim ćete igrati?“, upitao ju je gospodin Najtli.

Na trenutak se kolebala, a zatim je odgovorila: „S vama ako me zamolite.“

„Hoćete li?“, rekao je nudeći joj ruku.

„Zaista hoću. Dokazali ste da umete da igrate, a znate, nismo mi baš toliki rod da bude neprimereno da igramo zajedno.“

„Rod! Zaista, nismo.“